Politika: EU podržava snažni angažman SAD u realizaciji dijaloga o Kosovu

EU podržava snažni angažman SAD. Evropa očekuje početak pregovora bez obzira na ostavku Sejdijua

Kosovo ne može u SE i OEBS

Brisel – Evropska unija podržava snažno angažovanje SAD u pripremi i realizaciji dijaloga o Kosovu, a dogovor o konkretnoj podeli uloga u tom procesu jedna je od tema kojom su se juče u Vašingtonu bavile Ketrin Ešton, šef evropske diplomatije, i Hilari Klinton, američki državni sekretar, potvrdili su za „Politiku” izvori iz Saveta EU u Briselu. Uporedo traju i konsultacije sa Beogradom i Prištinom o dnevnom redu predstojećeg dijaloga koji će uključiti i Ujedinjene nacije, ali vodeću ulogu u organizaciji razgovora imaće Brisel, kako je i predviđeno zajedničkom rezolucijom o Kosovu koja je nedavno usvojena u UN na predlog Srbije i svih 27 članica EU.

Prema našim izvorima, Evropska unija očekuje od kosovskog rukovodstva da pokaže političko liderstvo i uprkos ostavci predsednika Fatmira Sejdijua stupi u razgovore sa Beogradom što pre. Međutim, stvari bi mogle da krenu i drugačijim tokom ukoliko institucionalna kriza u Prištini bude dovela do novih opštih izbora. U tom slučaju početak dijaloga bi kasnio, verovatno nekoliko meseci.

Neutralna pozicija EU prema nezavisnosti Kosova navodno je još jedan razlog zbog kojeg se Prištini ne žuri da započne dijalog, jer nije izvesno šta može da dobije stupanjem u pregovore sa Beogradom. Zbog toga što nezavisnost Kosova nije priznata u pet država članica EU, Priština ne može da započne razgovore sa Briselom na institucionalnom nivou, niti da dobije studiju izvodljivosti koja je preduslov za evrointegracije. Bez studije nema ni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji se potpisuje sa svim državama EU. Takođe, Priština nije dobila mapu puta za viznu liberalizaciju, iako je bilo nagoveštaja da bi taj proces (za koji nije neophodan konsenzus EU) trebalo da bude započet ovog septembra.

Ono čemu bi moglo da se nada kosovsko rukovodstvo u bliskoj budućnosti jeste učešće u nekim od međunarodnih organizacija i foruma, kao što je Cefta. Prema ugovoru o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (Cefta) koji je u ime Kosova potpisao Unmik, predviđeno je da tržište čitavog regiona bude jedinstveno i da posluži kao svojevrsna priprema njegovim potpisnicama za izlazak na evropsko tržište. Prema svojevremenoj izjavi Ježija Buzeka, predsedavajućeg Evropskog parlamenta, „učešće u Cefti je preduslov za evropske integracije”.

Kada je reč o eventualnom članstvu Prištine u Savetu Evrope (nije isto što i Savet EU), što je navodno namera kosovskih vlasti, preduslovi za to ne postoje, jer Kosovo nije članica UN. Drugi preduslov je da prijem nove članice podrži dvotrećinska većina. Članstvo Kosova u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) takođe je na dugačkom štapu, jer članice OEBS-a, uključujući Srbiju, ali i Rusiju, imaju pravo veta na prijem novih članova, a članovi mogu postati samo države, a ne i teritorije.

Istovremeno, Brisel od Srbije očekuje „konstruktivan i otvoren” pristup dijalogu i „prihvatanje realnosti na terenu”. Ovdašnji upućeni izvori veruju da to znači i prihvatanje realnosti da je sever Kosova pod upravom Beograda. Iako Vašington i većina država EU insistira na tome da je status Kosova „zatvorena knjiga” i da je kasno za osporavanje kosovske nezavisnosti i nove teritorijalne podele, niko ne isključuje da će sever ostati pod faktičkom upravom Srbije.

Premda još nije poznato kada, na kojem nivou i uz čije sve posredovanje će Beograd i Priština voditi dijalog, očigledna je namera EU da uslovi napredak obe strane u evrointegracijama – napretkom u međusobnom dijalogu, što podrazumeva i mnoge kompromise.

Vladimir Jokanović

(Politika)